vodovod

Odvodjenje otpadnih voda

OДВОЂЕЊЕ ОТПАДНИХ ВОДА ГРАДА ПАРАЋИНА

Сакупљање и одвођење отпадне воде се врши претежно гравитационо, и главним колектором се одводе на централни систем за прераду отпадних вода. Дужина градске фекалне канализације износи око 60 км, а главног колектора 10,7 км. У току је продужетак главног фекалног колектора за 15 км према Дреновцу.

У граду постоје и две црпне станице за препумпавање отпадних вода, једна у Раваничкој улици, а друга на потисном воду у Скадарској улици у Данкову.

У току је изградња канализације за неколико сеоских месних заједница (Шалудовац, Чепуре, Шавац, Д. Видово, Главица, Текија, Д. Мутница, Стрижа).

Приказ мреже за каналисање отпадних вода  

СИСТЕМ ЗА ПРЕРАДУ ОТПАДНИХ ВОДА ГРАДА ПАРАЋИНА

 Општи подаци

До 1986. године, град Параћин је делом имао изграђену секундарну канализациону мрежу која је отпадне воде које су се делимично третирале емшер јамама уводила у реку Црницу која пролази кроз град Параћин. Такође 1986. године изграђен је и главни колектор отпадне воде до локације планираног система за пречишћавање отпадне воде.

Године 1987, МЗ Центар, Одбор за реализацију самодоприноса, Параћин, је инвестирао израду пројектне документације: Централни уређај за пречишћавање отпадних вода града Параћина.

Пројектну документацију је те исте 1987. године израдила пројектантска кућа ДО Хидроинжењеринг, П.О. из Љубљане.

Систем за пречишћавање оптадне воде је лоциран на 3 км од града Параћина према граду Ћуприји, тј. Око 5 км од центра града Параћина, а према реци Великој Морави, на потезу званом Горуње.

Локација система за пречишћавање отпадних вода је веома повољна обзиром на удаљеност од града Параћина и непосредну близину реципијента – Велике Мораве.

 Климатски и метеоролошки услови овог подручја су континентални са доста израженим температурним разликама и слабијим падавинама. Просечне годишње падавине су око 700 мм. Температуре ваздуха се лети крећу и преко 40°С а у зимском периоду и испод -20°С.

Реципијент Велика Морава је према Уредби о класификацији вода водоток II а  категорије. Степен пречишћавања је одређен за следећи састав сирове каналске воде:

–     суспендоване материје   440 мг/л

–      укупни суви остатак        1224 мг/л

–      PH вредност                          6,8-8,5

–      растворени кисеоник                    0

–      ВРК5 20°С                                    265

–      В colli у 100 мг воде       1,22 x 109

–      видљиве материје                         0

 Обзиром на категорију реципијента,  гранична вредност ВРК5 у реципијенту је 4 мг/л  О2.

 Оптерећење уређаја

Систем за пречишћавање отпадне воде је пројектован тако да прати потребе града Параћина у складу са његовим развојем. Пројектом су предвиђене две фазе изградње система за пречишћавање отпадних вода. Прва фаза је изграђена за следећи капацитет:

–      становништво   15 000 ЕС

–      индустрија         14 000 ЕС

што укупно за изграђену прву фазу износи 29 000 ЕС.

Специфична потрошња на основу које је димензионисан систем је:

–      за становништво 250 л/стан/дан

–      за индустрију 300 л/стан/дан

Димензионисање целокупног система за пречишћавање отпадних вода предвиђа да по изградњи друге фазе буде обезбеђен укупни капацитет од 62 700 ЕС (становништво 45.000. 000 ЕС и индустрија 17 700 ЕС) са горе наведенем специфичним потрошњама.

Године 1987 завршена је изградња прве фазе система пречишћавања отпадних вода, која је у технолошком смислу подређена технолошком решењу коначне фазе, тј. Систем изградње објеката прве фазе је такав да ће у коначној фази сви изграђени објекти максимално да се користе без већих прерада опреме или грађевинских конструкција.

Прва фаза система за пречишћавање садржи следеће објекте са потребном опремом:

–      разделни шахт,

–      црпилиште са опремом за прву фазу

–      хватач масти и песколов са опремом

–      примарну таложницу

–      црпилиште примарног муља

–      примарно трулиште са погонском зградом, које је за прву фазу прераде опремљено за аеробну стабилизацију муља

–      сушна поља за потребе прве фазе

–      лагуна за биолошко пречишћавање

–      хлорна станица за дезинфекцију

Поступак пречишћавања

Механичко пречишћавање и третман муља

Сирова отпадна вода гравитационо долази до црпилишта, где се на грубим решеткама заустављају већи пливајући предмети. Кота дотока воде у шахту је 119,53 мнв. Из црпилишта пужним пумпама се вода подиже до у кинету, на коту 123,80 мнв, у којој су постављене фине аутоматске решетке које издвајају све веће предмете од 2 цм и одлажу из преко транспортне траке у контејнере који су смештени у приземљу објекта.

После аутоматске решетке вода каналом пролази кроз мерач протока и долази до аерисаног хватача масти и двокоморног песколова. За аерацију се користе две дуваљке капацитета 100 м3/час, које су смештене у приземљу објекта, и систем цеви за удувавање ваздуха који врши аерацију отпадне воде и флотацију. Флотацијом се масноће издвајају на површину. У хватачу масти и песколову уграђен је и згртач који са површине згрће издвојене масноће и чврст отпад а са дна скупља исталожен песак, а све у канал на крају песколова, одакле сакупљено пада у сандук и одвози се на депонију.

Након песколова вода одлази у примарни таложник правоугаоног облика, где крупније честице седиментирају на дно, као примарни муљ, одакле се мостним гртачем згрће у левак на почетку примарне таложнице, а даље у сабирни шахт примарног муља. Пливајући муљ се такође мостним згртачем транслаторно сакупља у корито на почетку примарне таложнице, а такође одлази у сабирни шахт примарног муља.

Из сабирног шахта са црпилиштем примарни муљ се моно пумпама транспортује у згушњивач на даљње природно згушњивање седиментацијом, а потом се препумпава преко система за загрејавање у примарно трулиште – силос, где се одвија претежни део процеса метанског врења. Када је примарно трулиште пуно муљ се прелива у секундарно трулиште, где се наставља процес минерализације и почиње процес седиментације. Седиментирани и већ минерализовани муљ се сакупља у конусу, одакле се по потреби препумпава у сушна поља. На пољима за сушење наставља се процес стабилизације и минерализације органске материје до потпуне разградње. Пројектовано време одлежавање муља у сушним пољима је 120 дана при температури од  8°С.

Биолошко пречишћавање

Механички пречишћена отпадна вода из примарне таложнице прелива се у сабирни шахт и преко канала – цевовода Ф 1000 мм одлази у лагуну на биолошко пречишћавање.  Оптерећење отпадне воде након механичког пречишћавање по параметру ПБК 5 не сме да пређе 172 мг О2/л да би се постигао захтевани степен биолошког пречишћавања од 88% и квалитет излазне воде од 20,7 О2/л.

Лагуна има површину од 12 хеки радну висину од 0,70 м. Грађена је са облогом од глине и не дозвољава процеђивање отпадних вода у околину, нити прелив воде у лагуну у периоду великих водостаја Велике Мораве. На 170 м од улаза у лагуну постављен је земљани попречни праг на висини 0,40 м, ради задржавања накнадно исталожених суспендованих материја и продужаванја радног циклуса лагуне између два чишћења.

Време задржавња воде у лагуни је од 6 до 16 дана. Овај период је довољно дуг да се вода пречисти биолошки под дејством ваздуха, сунчевих зрадак, фотосинтезе и др.

Вода из лагуне цевоводом долази до хлорне станице где треба да се врши хлорисање пречишћене воде. Иза хлорне станице је изграђени контактни базен за хлор који обезбеђује контактно време од 30 мин, а даље преко испусне грађевине и канала Стараче доспева у реципијент Велику Мораву.

У време високих водостаја воде се препумпава у Велику Мораву центрифугалним црпкама које су лоциране у црпној станици у брањеном делу поред деснообалног насипа.

Технички опис је рађен на основу постојеће пројектне документације по којој је изграђена прва фаза система за пречишћавање отпадне воде.

Данас град Параћин има по попису из 2002. год. око 25292 становника, а према предвиђањима 2031. год. имаће 25193 становника, а са пратећим насељима која су предвиђена Генералним пројектом сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Параћин да се прикључе на постојећи систем, 31203 становника.

Према подацима из извештаја о раду за 2008. год. а на основу фактурисане количине санитарне воде за град Параћин, средња дневна потрошња је износила 5330 м3/дан, односно 61,67 л/с.